Vesti

Donet je novi ZAKON O KONTROLI PREDMETA OD DRAGOCENIH METALA. Zakon počinje da važi od juna meseca 2011 godine. Preporučujemo da zakon pažljivo pročitate i proučite jer ima važnih noviteta. Tekst zakona možete preuzeti sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije na web adresi: Narodna skupština Srbije

 
Advertisement
Tezga_zlatarska.jpg
Zlatarstvo u Srbiji - okrugli sto

 VII Savetovanje metalurga Srbije

Perspektive razvoja metalurške industrije Srbije

 

 Svečana sala TMF, Beograd, 13. 09. 2008

 

 Redakcioni odbor:

      Radiša Perić, dipl. ing. metalurgije

      Mr Zoran Karastojković, dipl ing. metalurgije

      Dušan Vujošević, zlatar

      Dr Janjušević Zoran, dipl ing. metalurgije

 

 

 UVODNA REČ DOMAĆINA SKUPA

 U svojstvu domaćina i organizatora skupa, prof. dr Karlo Raić, dipl. ing. metalurgije najpre je izrazio zadovoljstvo što je uspešno realizovana zamisao o organizovanju okruglog stola sa temom o zlatarstvu. U nastavku izlaganja je istakao, da je početna ideja bila da to bude samo okrugli sto, jer su se kolege metalurzi i kolege koje se bave zlatarstvom povezali sa namerom da ostvare saradnju. Međutim, povoljna okolnost je da su pojedine kolege dostavljali svoje radove, tako da je napravljen pomak i u naučnom smislu. U prvom delu će biti predstavljeni radovi, a onda nastavljamao sa radom okruglog stola zbog čega smo se i okupili. Mi smo formirali jednu radnu grupu koju čine kolege zlatari (kolege Perić, Karastojković i Janjušević) i najviše zahvaljujući njima - bili su zamoljeni da nam pomognu, pošto nismo poznavali kolege zlatare, mi smo sada tu. Potom je najavio kolegu Radišu Perića i saopštio da će on rukovoditi radom okruglog stola.

 

RAD OKRUGLOG STOLA

 Okrugli sto vodio: Radiša Perić, dipl. ing. metalurgije koji se na početku rada obratio prisutnima:

 

Poštovane koleginice i kolege – dragi prijatelji

 

Otvaram skup OKRUGLI STO O ZLATARSTVU U SRBIJI, koji se prvi put održava u jednom ovakvom obliku i sastavu, kao i pod krovom jedne eminentne ustanove, tj. Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. Pozdravio je sve prisutne goste i predavače, i izrazio nadu da će svi uzeti aktivno učešće u radu okruglog stola. Potom se ukratko predstavio, navodeći da je diplomirani inženjer metalurgije, smera za preradu metala, kao i da je vlasnik firme za preradu plemenitih metala u nakit, od legura zlata i srebra sa sedištem u Požarevcau. Predložio je da u sastav radnog predsedništva okruglog stola uđu mr Karastojković Zoran, dipl. ing metalurgije i dr Janjušević Zoran, dipl. ing. metalurgije. Takođe je predložio da Trifunović Miroljub, dipl. ing. metalurgije vodi zapise sa okruglog stola (zabeleške i audio zapise), i da na osnovu istih, u saradnji sa radnim predsedništvom sačini      Bilten o radu okruglog stola.

U nastavku izlaganja govorio je o istoriji zlatarstva, kao i samom viđenju razvoja zlatarstva u budućnosti.

 

Sa proizvodnjom nakita od zlata otpočelo se skoro 4000 godina pre nove ere (Maje i Inke u Južnoj Americi) kao i proizvodnja zlatnih predmeta i nakita u starom Egiptu, a što je pronađeno najviše u grobnicama faraona tj. u piramidama. U kulturnoj istoriji Evrope, posle antičkog perioda (Stare Grčke i Rima), najznačajniji je period renesanse, dakle postoji pauza od oko 1500 godina. Zlatari su u Renesansi odigrali jednu od njvažnijih uloga. Smatralo se da umetnost zlatara u sebi objedinjuje znanja arhitekte, vajara i slikara. Oni su doista doprineli ovom jedinstvu i povezanosti umetnosti iz koga je izvirala njena snaga i koje je toliko karakteristično za to doba. U okvir obrazovanja jednog likovnog umetnika redovno je ulazilo i znanje zlatarskog, vjarskog i slikarskog zanata. Mnogi veliki slikari i vjari renesanse bili su zlatari. Takvi su bili: Gilbert, Donatelo, Franča, Verokio, i dr. Mikelanđelo, Leonardo da Vinči, Andrea del Sart i drugi bili su učesnici učitelja koji su ispočetka bili zlatari ili su ostali zlatari do kraja života.

Zlatarstvo na našim prostorima počinje od Rimskog perioda (Viminacijum, Gamzigrad, Medijana, i dr.). Usled velikog broja vođenja ratovana ovim prostorima, zlatarstvo i nije imalo vremena da se razvija, bez obzira na velika nalazišta u istočnoj Srbiji i na Kosovu. Od odlaska Turaka do nekoliko godina unayad, proizvodnja nakita je u Srbiji rađena dosta ‘’stidljivo’’, i dosta kontrolisano. Posle drugog svetskog rata, do danas, za privatne zlatare ne postoji mogućnost nabavke zlata, kao materijala za za proizvodnju nakita, osim kroz otkup sekundarnih sirovina od građana. Ta privilegija data je samo društvenim firmama, koje, posluju kako posluju. Razvoj zlatarstva treba da se odvija ide kroz privatni sektor, ali da se stvori mogućnost nabavke potrebnog repromaterijala za proizvodnju nakita.

 

Predlažem da dalje nastavimo rad na sledeći način:

 

Prvo će nam se obratiti predsednik Udruženja zlatara Beograda, gospodin Stevan Borisavljević, a zatim će biti izloženi stručni radovi po redosledu, kako su objavljeni u zborniku radova i na kraju ćemo otvoriti raspravu o svemu rečenom.

Pozivam gospodina Stevana Borisavljevića, predsednika udruženja zlatara Beograda, da iznese svoj govor. Hvala.a zlatara Beograda, gospodin s                                                                                               

 

Zbog SPREČENOSTI, predsednik udruženja zlatara Borisavljević nije došao na stručni skup, pa je njegov govor u celini pročitao Dušan Vujošević, predstavnik udruženja zlatara Beograda

 

Dame i gospodo, drage kolege i dragi prijatelji!

 

U ime udruženja zlatara Beograda i u svoje lično ime pozdravljam sve prisutne na okruglom stolu o ZLATARSTVU, kao i inicijativu da se otvoreno progovori o problemima koji tište naš ZANAT. Namerno upotrebljavam reč ZANAT, jer u postojećim uslovima u našoj državi sva proizvodnja u zlatarstvu svodi se na zanatstvo i treba još dosta toga promeniti da bismo se približili industriji.

 

Pozdravljam inženjere zlatare koji su se potrudili da nam predstave svoje stručne radove iz obrade plemenitih metala sa željom da nađu primenu u budućnosti, u proizvodnji nakita na našim prostorima. Lično smatram, da je školovanje mladih ljudi, u svakoj oblasti neophodnao, a posebno u preradi metala u oblasti zlatarstva jer samo tako možemo krenuti u razvoj proizvodnje. I udruženje zlatara Beograd se neposredno uključilo u obrazovanje kadrova u oblasti zlatarstva, saradnjom sa srednjom školom ‘’POLITEHNIKA’’ Novi Beograd, u vidu pomoći otvaranja jednog odelenja zlatarske struke i finnsiranjem jednog radnika za obuku učenika iz stručne prakse.

U ovom obraćanju, kao Predsednik udruženja zlatara Beograd, i kao zlatar, posebno bih obratio pažnju ovom skupu na probleme u zlatarstvu sa kojim se svakodnevno srećemo u neposrednoj proizvodnji:

 

1. – Konstantan nedostak stručne radne snage

 

        U Srbiji trenutno egzistira između 750 do 1000 zlatarskih objekata, u kojima je zapošljeno između 2500 i 3000 radnika. Razvojem zlatarstva, sigurno, da u ovoj grani industrije može da se uposli još minimum 1000 do 1500 radnika. Udruženje zlatara Beograda je spremno da se angažuje na tom polju u pružanju pomoći za izvođenje praktične obuke učenika i studenata, kao što se i do sada angažovalo.

       Potrebno je od strane svih učesnika skupa da se izvrši popularizacija zlatarskog posla, da bi se što više dece iškolovalo za dizajniranje i proizvodnju nakita. Postoji nekoliko srednjih škola na teritoriji Republike Srbije kao i smer za proizvodnju nakita na metalurškom fakultetu u Boru (prerada plemenitih metala), iz kojih treba da izađu novi zlatari, odnosno, oni koji treba da budu nsoioci proizvodnje nakita.

 

2. – Problemi nabavke sirovine – zlata i srebra, za proizvodnju

       U našoj zemlji ne postoji mogućnost nabavke zlata i srebra po berzanskoj ceni, kao u drugim zemljama gde je razvijena proizvodnja nakita (Italija, Grčka, Turska, kao i zemlje u okruženju), već se plemeniti metal nabavlja isključivo iz otkupa sekundarnih sirovina tj. kao ’’lomljeno zlato’’ od građana.

Ovaj metal je nepoznatog hemijskog sastava, tako da sve to iziskuje dodatne troškove za rafinaciju metala. No, i pored ovih problema država je još uvek dala mogućnosti da se i druge firme, koje se ne bave proizvodnjom nakita, bave otkupom plemenitih metala od građana.

        Potrebno je da se preduzmu mere da se proizvođačima nakita omogući kupovina zlata i srebra, od državnih ustnova, po berzanskoj ceni, ili  u krajnjoj meri da se otkupom sekundarnih sirovina plemenitih metala, a za potrebe sopstvene proizvodnje, mogu baviti samo proizvođači nakita.

 

3. – Problemi uvoza repromaterijala za potrebe proizvodnje nakita

 

       Za potrebe proizvodnje nakita neophodna je specijalna oprema (mašine i alati) kao i razni repromaterijali (ne bih želeo da trošim Vaše vreme i nabrajam sve naše potrebe). Međutim, problem je, što je sva ova oprema i repromaterijal iz uvoza, ne proizvodi se u našoj zemlji. Na svu ovu opremu i materijale crina je 20%. Potrebno je da se sagleda mogućnost oslobađanja uvoza od carine, obzirom, još jednom ponavljam, da je sva oprema i repromaterijal iz uvoza, kao što se to radi u drugim granama industrije.

 

        Ovo je samo deo problema u proizvodnji nakita u zlatarstvu, koje bi trebalo rešavati uz pomoć šire društvene zajednice, tj. države, da bi se i ova grana industrije pozitivno razvijala i dala odgovarajuće rezultate.

 

                                                                   PREDSEDNIK UZB, Stevan Borisavljević, zlatar

 

RADOVI OBJAVLJENI u Zborniku radova u formi sažetih prikaza (9 radova)

(ABSTRAKTI - cilj rada, metode istraživanaja, rezultati istraživanja i ključne reči)

 

-        IZDVAJANJE ZLATA IZ REDUKCIONE ŠLJAKE DORE PEĆI – Dana Stanković, Ljiljana Mladenović, Ljiljana Avramović

-        PERSPEKTIVE UPOTREBE BELOG ZLATA – Dragana Stojić, Karlo Raić, Ivan Anžel, Rebeka Rudolf

-        UTICAJ SASTAVA ANODNOG ZLATA SA POVEĆANIM SADRŽAJEM SREBRA I PALADIJUMA NA KVALITET ZLATA – Ljiljana Mladenović, Dana Stanković, Ljiljana Avramović

-        HIDROMETALURŠKI TRETMAN POLIMETALIČNIH SIROVINA – Avramović Ljiljana, Jonović Radojka, Stanković Dana, Mladenović Ljiljana

-        TERMOMEHANIČKI REŽIM PRERADE LEGURA ZLATA I SREBRA I NJIHOV UTICAJ NA IZRADU PREDMETA OD DRAGOCENIH METALA – Mladen Mirić

-        PLATINA I LEGURE PLATINE U JUVELIRSTVU – B. Trumić; D. Stanković; S. Stojšić Danilović

-        PRERADA ANODNOG MULJA U SVETU I KOD NAS – Jonović Radojka, Ljiljana Mladenović, Ljiljana Avramović

-        POTEŠKOĆE PRI PREPOLIRANJU I PONOVNOM NAGRIZANJU KOMERCIJALNIH LEGURA ZLATA ZA OPTIČKU MIKROSKOPIJU – S. Jakovljević, Z. Karastojković, R. Perić, Z. Janušević

-        UVOĐENJE LASERSKE TEHNIKE U ZLATARSTVO – Z. Karastojković, R. Perić, M. Srećković, Z. Janjušević

  SAOPŠTENJA RADOVA

 U sažetom obliku, predstavljamo radove autora, koji su se odazvali pozivu da učestvuju u radu okruglog stola i saopšte svoje radove (četri rada)

Detaljnije informacije mogu se naći u zborniku radova koji je posvećen ovom savetovanju.

 

·             PERSPEKTIVE UPOTREBE BELOG ZLATA

          Dragana Stojić, Karlo Raić, Ivan Anžel, Rebeka Rudolf

 

Ovaj rad predstavila je Dragana STOJIĆ.

U uvodnom izlaganju, najpre je govorila o istorijatu Zlatarne Celje i pri tome navela sledeće: Zlatarna Celje ima dugotrajnu tradiciju, jer postoji 160 godina, a prema određenim podacima njeno postojanje datira još iz 16. veka. Zlatarna Celje je jedan od najvećih proizvođača nakita u srednjoj Evropi. Do 1987.godine uspešno je poslovala na teritoriji Srbije, kada je saradnja prekinuta. Godine 2002. nastavljeno je poslovanje u Srbiji. Danas Zlatarna Celje ima u Srbiji 15 prodavnica u 12 različitih gradova (Beograd, Kragujevac, Novi Sad i drugi). U Sloveniji, najveći objekti Zlatarne Celje nalaze se u Mariboru i Celju.

 

Cilj rada

           Cilj ovog rada je prikaz procesa proizvodnje jednog komada nakita, počev od legure, pa do konačnog proizvoda, završno sa galvanizacijom tj. rodiniranjem.

 

Metode istraživanja

          Istraživanje je zasnovano na kontroli hemijskog sastava, nakon topljenja zlata i legirajućih elemenata, kao i primeni nove tehnologije pripreme površine za galvanizaciju.

 

Rezultati istraživanja

          Kvalitetno pripremljena površina poboljšava uticaj tehnoloških parametara brušenja i poliranja. Električnim poliranjem postiže se kvalitetna površina. Potrebno je postići površinsko ojačanje, jer se na taj način smanjuje poroznost. Posmatrano je tretiranje površine keramičkim i plastičnim česticama. Bolji rezultati su postignuti upotrebom plastičnih čestica. Ustanovljeno je da krupnije čestice i tretiranje nakita duže vreme, dovodi do povećanja tvrdoće. Ako koristimo čestice od 2 mikrona tvrdoća površine pada sa 170 HV na 113 HV.

AES (Auger electron microskopy) analizom spektra rodijuma prikazan je tipičan spektar rodijuma. Debljina sloja rodijuma je ipod 0.2 mikrona.

 

Ključne reči: belo zlato, rodiniranje, krhkotine aes analiza spektra rodijuma

 

U toku predstavljanja rada, istaknuto je da se klasifikacija zlata vrši po karataži i po elementima koji učestvuju kao izbeljivači. U poslednje vreme prelazi se na korišćenje belih zlata bez nikla, jer ne izazivaju alergijijska dejstva kod osetljivih osoba.

 

 

·             TERMOMEHANIČKI REŽIM PRERADE LEGURA ZLATA I SREBRA I  NJIHOV UTICAJ NA IZRADU PREDMETA OD DRAGOCENIH METALA  

          Mladen Mirić

 

Ovaj rad predstavio je Mladen MIRIĆ

Cilj rada

          Predmet istraživanja su četrnaestokaratne legure zlata za izradu nakita žute i bele boje i legure srebra. To su u osnovi višekomponentne legure zlata sa bakrom, srebrom, niklom i cinkom sa konstantnim udelom mase zlata od 58, 5%, kao i legure srebra sa konstantnim udelom od 92, 5 %. Cilj istraživanja se zasniva na utvrđivanju uticaja termomehaničkog režima prerade na svojstva navedenih legura Au i Ag sa spekta njihovog daljeg korišćenja i obrade posle termomehaničkog tretmana prvenstveno za izradu nakita.

 

Metode istraživanja

          Za oblikovanje uzoraka od legura zlata i srebra korišćene su standardne metalurške metode: topljenje, livenje, valjanje, izvlačenje, savijanje i oblikovanje. U toku tehnološkog procesa proizvodnje predmeta od drgocenih metala, pored praćenja fizičko-hemijskih parametara vršena su ispitivanja zatezanjem, ispitivanje tvrdoće kao i metalografska analiza uzoraka.

 

Rezultati istraživanja

          Dobijene su homogene višekomponentne legure zlata i srebra topljenjem, mešanjem i livenjem, a zatim njihovim oblikovanjem u čvrstom stanju. Hladnim valjanjem odlivaka i određenim postupkom žarenja i zaštite dobila su se plastična svojstva navedenih legura koja omogućavaju optimalno izvlačenje, savijanje i oblikovanje uzoraka radi dobijanja kvalitetnih šupljih profila za izradu nakita. Takođe istraživanjem se došlo do rezultata koji doprinose smanjenju gubitka zlata i srebra prilikom tehnološkog procesa, a imajući u vidu njihovu ekonomsku vrednost, došlo se i do velike uštede u procesu proizvodnje. Svi ti rezultati danas se primenjuju širom zemlje u svim radionicama za izradu predmeta od dragocenih metala. Istraživanja su pokazala i da su legure belog zlata nešto tvrđe i teže za obradu od legura žutog zlata pa  stoga poskupljuju i iziskuju dodatne napore za njegovu proizvodnju.

 

Ključne reči: Livenje, izvlačenje, valjanje, tvrdoća, metalografija

 

·              POTEŠKOĆE PRI PREPOLIRANJU I PONOVNOM NAGRIZANJU KOMERCIJALNIH LEGURA ZLATA ZA OPTIČKU MIKROSKOPIJU

 

S. Jakovljević, Z. Karastojković, R. Perić, Z. Janjušević

 

Ovaj rad predstavio je Zoran KARASTOJKOVIĆ

Ponovno poliranje i nagrizanje metalografskih uzoraka, iz bilo kojih razloga, ne predstavlja značajni problem za železne materijale, podjednako čelike i livena gvožđa (sivi ili nodularni liv), kao i za uobičajene obojene materijale. Međutim, kod nekih legura zlata nastaju problemi posle ponovnog nagrizanja prepolirane i već jednom nagrizene površine. Problem je često u nemogućnosti da se ponovo nagrize mikrostruktura, čak i kada se radi sa homogenom legurom zlata, čime se onemogućuje izvođenje validnih metalografskih, može se slobodno reći i metalurških zaključaka o primenjenom režimu obrade ili prerade. Kako objasniti ovakvo ponašanje homogene legure zlata?

Ovde je rađena metalografska analiza vrlo popularne komercijalne legure zlata oznake 585 (58, 5% Au, ostatka su Ag i Cu, u odnosu 1:1). Vrlo agresivni vodeni rastvori KCN, K2S2O7, fluoridi a nekada i carska voda, koji se koriste za nagrizanje radi izazivanja strukture i metalografskog izučavanja, izvesno je da prvo rastvaraju manje plemenite metale u odnosu na zlato, ovde su to bakar i srebro. Posle udajavnja navedenih legirajućih elemenata ostaju samo kristalna zrna čistog zlata koja su metalografski slabo ’’čitljiva’’.

          Rešenje nastalog problema je ipak jednostavno: uzorak se mora prebrusiti i ponoviti cela procedura poliranja i nagrizanja, što ipak usporava metalografsku analizu.

 

·           UVOĐENJE LASERSKE TEHNIKE U ZLATARSTVO

          Z. Karastojković, R. Perić, M. Srećković, Z. Janjušević

 

Ovaj rad predstavio je Zoran KARASTOJKOVIĆ

 

Zlatarstvo se kod nas doskora tretiralo iskjučivo kao zanatski posao. Međutim, danas se zlatarstvo i kod nas može tretirati kao industrija. Dobro je poznato da je još 70-tih godina XX veka u okviru RTB Bor formirana fbrika ’’Zlatara’’ Majdanpek, a tu je bila i ’’Famipa’’ iz Prizrena. Danas u Srbiji, među privatnim zlatarskim firmama ima par dobrih primera. Zlatrstvo nije oblast u koju lako prodiru tehničke novine, za razliku od dizajna. Predmeti još iz antičkog doba, i dan - danas prelepog izgleda, imali su za ono ali i za današnje vreme, zaista zadivljujuću tehnologiju izrade. Naravno, kroz vekove su postepeno uvođene nove tehnologije. Jedan od novih tehnoloških postupaka koji sve više ulazi u zlatarstvo predstavlja laserska tehnika. Primenljiv je za spajanje praktično svih plemenitih metala. Laserski snop je vrlo koherentan, čime omogućuje veliku koncetraciju energije, tako da i teško topive plemenite metale vrlo brzo (manje od 1 ms) istopi ili ispari. Za potrebe zlatarstva najviše se koriste impulsi CO2 i Nd: YAG laseri. Kontinualni laseri još uvek ne nalaze primenu u zlatarstvu. Laserska tehnika u zlatarstvu se koristi za sledeće tehnološke operacije: sečenje, varenje, privrivanje (’’heftovanje’’), lemljenje, dekorativno ukršavnje površine (delimično spada u bušenje) i drugo.

Velika prednost korišćenja laserske tehnike u zlatastvu je u maloj pogođenoj površini, lokalnom topljenju (za potrebe varenja, lemljenja ili obrade površine), čime se omogućuje obrada jako sitnih i komplikovanih delova, kada je primena gasnog zagrevanja nepovoljna. Za pretapanje velikih količina legure laserska tehnika nije primenljiva. Osnovna poteškoća u primeni lasera u zlatarstvu predstavlja velika sjajnost površine, odatle izuzetno velika reflektivnost (čak 98%) upadne energije. Povoljno je što laserska obrada koristi pre završnog poliranja, kada je reflektivnost manja, ali ipak velika. Zaštitne prevlake uglavnom otklanjaju ovu poteškoću.

 

Posle predstavljanja svakog rada, usledila je diskusija u kojoj je bilo pitanja i odgovora, dodatnih stručnih komentara i mišljenja. Predstavljeni radovi u priličnoj meri reprezentuju problematiku u oblasti zlatarstva, tako da su njihovi pojedini segmenti, poslužili kao osnova za nastavak diskusije u formi okruglog stola.

 

II OKRUGLI STO

·           DISKUSIJA

 

      Nakon saopštenja radova, profesor dr Karlo RAIĆ, dipl. ing. metalurgije, uz zahvalnost predavačima, najavio je diskusiju u formi okruglog stola.

      Predsedavajući okruglog stola, Radiša PERIĆ, dipl. ing. metalurgije otvorio je diskusiju. U diskusiji su učestvovali:izneta mišljenja i potencirana važna pitanja u ovoj oblasti, na osnovu kojih su proistekli određeni Radiša Perić, mr Zoran Karastojković, Dušan Vujošević, Dragana Stojić, prof. dr Karlo Raić, Ljubiša Ristivojević, Gordana Đorđević, prof. dr Dragoslav Gusković, Nada Mladenović, prof. dr Zoran Janjušević, Mirić Mladen, pri čemu su

 

Z A K LJ U Č C I:

1.   Oblast zlatarstva, mada do danas na ovakav način nije obrađivana, egzistira   sa svim svojim specifičnostima i problematikom.

 

2.   Usaglašeno je, da je ovo jedan eminentan skup, koji sa punim pravom može da raspravlja o problemim zlatarstva i da daje predloge odgovarajućim državnim službama za rešavanje istih.

         U prilogu Biltena je spisak učesnika okruglog stola.

 

3.   Registrovani su osnovni problemi u zlatarstvu, a na čemu dalje treba raditi:

 

3. 1 Problem nedostatka stručne radne snage

 

       PREDLOG REŠENJA: Podržati napore Tehničkog fakulteta Bor

za dobijanje diplomiranih inženjera – mastera za preradu plemenitih metala, kao i Politehničke škole za nove tehnologije-Beograd za nastavak školovanja za zlatarsko-juvelirsku struku (IV) stepen stručnosti. Udruženje zlatara Beograd će i dalje biti jedan od nosilaca ovih aktivnosti, zajedno sa ostalim učesnicima skupa.    

       NOSIOCI POSLA: TMF – Beograd, tehnički fakultet – Bor,

VTŠ-Novi Beograd, Politehnička škola za nove tehnologije, Udruženje zlatara – Beograd.

 

3.2 Problem nemomogućnosti nabavke sirovine – zlata i srebra za proizvodnju od državnih firmi, već samo kao otkup sekundarnih sirovina. I pored ovog problema postoji mogućnost da i drugi pravni subjekt (zalagaonice, menjačnice, otkupljivači sekundarnih sirovina itd.) mogu da vrše otkup lomljenog zlata i time umanjuju količinu zlata na tržištu za potrebe zlatarske proizvodnje.

 

 

Z A K LJ U Č C I (nastavak)

 

       PREDLOG REŠENJA: Ostvariti kontakt sa odgovarajućim državnim službama i pokušati da se zajednički iznađe mogućnost nabavke sirovine za potrebe proizvodnje u zlatarskoj industriji (zlato i srebro). Alternativno rešenje je da se odredi jedna firma ili grupacija i slično, za otkup lomljenog zlata, kao sekundarne sirovine.

        NOSILAC POSLA: Svi učesnici okruglog stola o zlatarstvu, obzirom da su zainteresovani za razvoj zlatarstva, a posebno proizvođači nakita.

 

3.3 Problem uvoza repromaterijala i opreme za potrebe   proizvodnje, u smislu postojanja carine, bez obzira što nemamo proizvodnju  istog u zemlji.

         PREDLOG REŠENJA: Ostvariti kontakta sa odgovarajućim

        državnim službama i sagledati mogućnost smanjenja carina.         NOSIOCI POSLA: Svi učesnici okruglog stola.

 

   4.  Istaknuta je potreba i mogućnost organizovanja pojedinih kurseva

        iz oblasti proizvodnja-nauka, od strane fakulteta i udruženja zlatara

        Beograd. Na tome treba raditi dalje i objasniti u zaključcima.

 

 

UČESNICI Okruglog stola ZLATARSTVO U SRBIJI *

 

IME I PREZIME                     FIRMA                                            TELEFON

 

1. Radiša Perić                           Perić & Perić, Požarevac                       063/ 227 037

2. Miroljub Trifunović               ’’Narodna tehnika’’, Požarevac            064/ 230 3231                                   

3. Dušan Vujošević                    ’’Vujošević’’ zlatara  Dušan                 026/ 228 711

4. Nađ Mikoli                             SZR ’’ZLATAR’’, Subotica                 063/ 518 076

5. Mladenović Nada                   Politehn. škola za nove tehnologije      011/2776 944

6. Zorica  Kovačević                  Instit. ’’IMS’’, Beograd                        063/ 217 341  

7. Đorđe Davidović                    David – Jon, Beograd                           063/ 240 436

8. Saša Martinović                     Zlatara ’’Majdanpek’’                           063/ 412 944

9. Sanja Šojić - Danilović          Zlatara ’’Majdanpek’’                           063/ 867 0449

10. Dragoslav Gusković            Tehnički fakultet, Bor                            063/ 5555 36

11. Đorđević Gordana                Direkcija za mere i drag. metale           064/ 1403 115

12. Mirić Mladen                       Direkcija za mere i drag. met, Niš         065/ 5532 921

13. Ljubiša Ristivojević             ITAL PEK                                             063/ 585 509

14. Dragana Stojić                     Zlatarna, Celje                                       063/ 416 293

15. Janjušević Zoran                  ITNMS, Beograd                                   011/ 369 17 22

16. Zoran Karastojković            VTŠ, Novi Beograd                               063/ 332 372

17. Karlo Raić                            TMF, Beograd                                       011/3370 488

 

    * Na Okruglom stolu ZLATARSTVO U SRBIJI bilo je prisutno više od 20 učesnika, od kojih su pojedini istovremeno pratili i rad Savetovanja u srednjem amfiteatru TMF-a, pa radi toga njihova imena nisu evidentirana.

   Priredio

 

Miroljub Trifunović, dipl ing. metalurgije

 Perspektive razvoja metalurške industrije Srbije

 Savetovanje su zajedničkim trudom i zalaganjem organizovali: Savez inženjera metalurgije Srbije (SIMS), Institut za tehnologiju nuklernih i drugih mineralnih sirovina (ITNMS), Tehnološko-metalurški fakultet (TMF), Beograd, Institut nuklearnih nauka Vinča i Tehnički fakultet u Boru. Detaljnije informacije mogu se naći u zborniku radova koji je posvećen ovom savetovanju. Okruglom stolu, u toku formulisanja zaključaka, prisustvovao i predsednik Saveza inženjera metalurgije Srbije (SIMS), prof. dr Željko Kamberović.

 Na VII Savetovanju metalurga Srbije u okviru oblasti koje tradicionalno pokrivaju savetovanje  saopšteno je 62 rada od 124 autora.

U okviru ovih radova 9 je saopšteno na okruglom stolu pod nazivom Zlatarstvo u Srbiji


 Skupu je risustvovalo 25 učesnika: stručnjaci iz oblasti prerade plemenitih metala i predstavnici institucija  koje se bave ovom oblašću.